You are here

Čega sve ima u pasti za zube?

Blog

Paste za zube koristimo svakodnevno, po više puta i to je higijenska navika koju stičemo u najranijem uzrastu. Mnogi od nas ne znaju šta sve paste sadrže i šta je to što im daje kvalitetniji ili manje kvalitetan učinak.

Osnova svake paste za zube je abrazivno sredstvo i to su najčešće magnezijum karbonat, kalcijum karbonat, hidratizovani aluminijum oksid i fosfatne soli.

Tome se dodaju sredstva koja sprečavaju sušenje – glicerol, sorbitol ili nešto drugo pa sredstva koja daju ujednačenu teksturu i homogeni izgled (morske trave, sintetičke celuloze ili mineralni koloidi. Fluor je sastojak koji ima ulogu da zubnu gleđ učini otpornijom na propadanje i jača zube utičući na remineralizaciju, aroma (najčešće saharin) i deterdžent tj ono što čini pastu penušavom a to je npr natrijum lauril sarkozinat.

Poslednjih godina je sve više protivnika fluora u pastama za zube jer su se pojavili rezultati istraživanja koji pokazuju da je štetan za zdravlje, naročito kada je koncentracija u proizvodu viša od dozvoljenih 0,15 posto tj. 1450 ppm-a (parts per million). “Pastu ne treba gutati” piše na pakovanju i obično se pitamo ko bi tako nešto uradio. Deca su ta koja vrlo često progutaju pastu. Previše fluora može izazvati teška oštećenja zuba, kostiju i nervnog sistema, a kod dece može omesti biološki razvoj.

Paste za izbeljivanje mogu sadržati sodu bikarbonu koja je blago abrazivna i koja se veže na površinske mrlje zuba, ali i  jače hemikalije. Ako se koriste duže vreme, te visoko abrazivne hemikalije kao što su vodonik ili kalcijum peroksid mogu istrošiti zubnu gleđ i zubi vam mogu postati žući nego ikada.

Paste za osetljive zube imaju u sebi stroncijum hlorid i kalijum nitrat. Njihov je zadatak da stvore blokadu između površine zuba i unutarnjih živaca.

Pirofosfati i cinkovi citrati se stavljaju u paste čija je uloga smanjenje kamenca

Natrijum lauril sulfat. Reč je o sredstvu koje se koristi u većini zubnih pasta. Služi kao sredstvo za vlaženje i za lakše razmazivanje paste. Problem s ovom hemikalijom je da otvara praznine u ustima što omogućuje prolazak toksina i kancerogenih supstanci.

Triklosan. Aditiv triklosan ima antibakterijsko djelovanje u zubnim pastama, no u prevelikim količinama šteti usnoj šupljini. Naime, zbog njega bakterije u zubima mogu postati otporne na antibiotike i druge lijekove i štetno djeluje na hormone.

Šećer i drugi zaslađivači. Umjesto šećera, potražite dodatke ksilitol, manitol, ekstrakt stevije i sukralozu.

Uzimajući u obzir prednosti i štete navedenih sastojaka, neki proizvođači su počeli da izbacuju pojedine, diskutabilne komponente tako da su se pojavile nove, bezbednije paste za zube, najčešće reklamirane kao “paste bez fluora”, “parabena” ili “sulfata”. Umesto saharina u njima se sada nalazi ksilitol (zaslađivač prirodnog porekla) koji povećava pH vrednost usne duplje nakon obroka i time sprečava razmnožavanje bakterija koje uzrokuju naslage i karijes kao i kitosan – obezbeđuje produženo zaštitno delovanje paste, sprečava nastanak karijesa, ima antimikrobno dejstvo kao i ekstrakti lekovitih biljaka – nane, žalfije, aloje, majčine dušice,…