Objavljeno dana Ostavite komentar

Čega sve ima u pasti za zube

Paste za zube koristimo svakodnevno, po više puta i to je higijenska navika koju stičemo u najranijem uzrastu. Mnogi od nas ne znaju šta sve paste sadrže i šta je to što im daje kvalitetniji ili manje kvalitetan učinak.

Osnova svake paste za zube je abrazivno sredstvo i to su najčešće magnezijum karbonat, kalcijum karbonat, hidratizovani aluminijum oksid i fosfatne soli.

Tome se dodaju sredstva koja sprečavaju sušenje – glicerol, sorbitol ili nešto drugo pa sredstva koja daju ujednačenu teksturu i homogeni izgled (morske trave, sintetičke celuloze ili mineralni koloidi. Fluor je sastojak koji ima ulogu da zubnu gleđ učini otpornijom na propadanje i jača zube utičući na remineralizaciju, aroma (najčešće saharin) i deterdžent tj ono što čini pastu penušavom a to je npr natrijum lauril sarkozinat.

Poslednjih godina je sve više protivnika fluora u pastama za zube jer su se pojavili rezultati istraživanja koji pokazuju da je štetan za zdravlje, naročito kada je koncentracija u proizvodu viša od dozvoljenih 0,15 posto tj. 1450 ppm-a (parts per million). “Pastu ne treba gutati” piše na pakovanju i obično se pitamo ko bi tako nešto uradio. Deca su ta koja vrlo često progutaju pastu. Previše fluora može izazvati teška oštećenja zuba, kostiju i nervnog sistema, a kod dece može omesti biološki razvoj.

Paste za izbeljivanje mogu sadržati sodu bikarbonu koja je blago abrazivna i koja se veže na površinske mrlje zuba, ali i  jače hemikalije. Ako se koriste duže vreme, te visoko abrazivne hemikalije kao što su vodonik ili kalcijum peroksid mogu istrošiti zubnu gleđ i zubi vam mogu postati žući nego ikada.

Paste za osetljive zube imaju u sebi stroncijum hlorid i kalijum nitrat. Njihov je zadatak da stvore blokadu između površine zuba i unutarnjih živaca.

Pirofosfati i cinkovi citrati se stavljaju u paste čija je uloga smanjenje kamenca.

Natrijum lauril sulfat. Reč je o sredstvu koje se koristi u većini zubnih pasta. Služi kao sredstvo za vlaženje i za lakše razmazivanje paste. Problem s ovom hemikalijom je da otvara praznine u ustima što omogućuje prolazak toksina i kancerogenih supstanci.

Triklosan. Aditiv triklosan ima antibakterijsko djelovanje u zubnim pastama, no u prevelikim količinama šteti usnoj šupljini. Naime, zbog njega bakterije u zubima mogu postati otporne na antibiotike i druge lijekove i štetno djeluje na hormone.

Šećer i drugi zaslađivači. Umjesto šećera, potražite dodatke ksilitol, manitol, ekstrakt stevije i sukralozu.

Uzimajući u obzir prednosti i štete navedenih sastojaka, neki proizvođači su počeli da izbacuju pojedine, diskutabilne komponente tako da su se pojavile nove, bezbednije paste za zube, najčešće reklamirane kao “paste bez fluora”, “parabena” ili “sulfata”. Umesto saharina u njima se sada nalazi ksilitol (zaslađivač prirodnog porekla) koji povećava pH vrednost usne duplje nakon obroka i time sprečava razmnožavanje bakterija koje uzrokuju naslage i karijes kao i kitosan – obezbeđuje produženo zaštitno delovanje paste, sprečava nastanak karijesa, ima antimikrobno dejstvo kao i ekstrakti lekovitih biljaka – nane, žalfije, aloje, majčine dušice,…

Objavljeno dana Ostavite komentar

OMEKŠIVAČI – VEĆA KORIST ILI ŠTETA?

Danas retko ko ne koristi fabričke omekšivače za veš. Mekoća, lakše peglanje i lep miris, sasvim su dovoljni razlozi za njihovu upotrebu. Ipak, hajde da pogledamo i drugu stranu medalje.

Zakon propisuje postojanje „Bezbednosnih listova“, dokumenata koji sadrže detaljne podatke o opasnostima po zdravlje ljudi i životne sredine koje nosi hemikalija koja je u prometu. Na netu se mogu pronaći za skoro svaki proizvod a spisak sastojaka se nalazi i na ambalaži.

Nema nijednog omekšivača za veš koji u sastavu ne sadrži toksične komponente. Jedino doza pravi razliku između „dopuštenih“ i „nedopuštenih“. „Ekologija ne sme da sputava biznis“. Forma biva obaveštenjima ispoštovana, kao i kod cigareta „Pušenje je štetno po zdravlje“ ali – Ima li efekta?

Dakle; Kvaternerna amonijum jedinjenja čine odeću mekanom ali štete reproduktivnom i respiratormom sistemu. Tu su još (za izbegavanje) i: benzil acetat (kancerogen), alfa terpineol (štetan za nervni sistem),  kao i benzil alkohol i hloroform, isto tako i iritanti respiratornog sistema. Linalol takođe uzrokuje poremećaje nervnog sistema ,pentan uzrokuje glavobolje i mučninu, formaldehid je kancerogen,…, lista je dugačka.

Veštački mirisi u omekšivačima su priča za sebe. Osim što mogu izazvati alergije, iritaciju kože, probleme sa disajnim i reproduktivnim organima, mnogi od njih su i kancerogeni. Limonen u deterdžentu npr nema veze sa limunom ali sa alergijama i zagađenjem voda i te kako ima.

Bitno svojstvo omekšivača je da se dugo zadržavaju na tkanini – odeći, peškirima, posteljini odakle ih naša koža apsorbuje i to naročito kada se telo znoji jer su pore otvorene. Vremenom se toksini osobađaju u vazduh (to se događa i za vreme dok radi veš mašina) i završavaju u našim plućima. Kao i svi drugi otrovi, opterećuju našu jetru, i organizam koji troši dragocenu energiju kako bi ih se oslobodio. Neki se otrovi godinama talože u masnim i drugim tkivima a poneki se mogu pronaći čak i u majčinom mleku.

“Pa šta”, reći će neko , “Otrovi su svuda oko nas, takvo je vreme – sve je zagađeno”

Odgovor je da na neke stvari možemo uticati. Neke izbore mi pravimo. Svi zajedno smo, u nekoj meri, i doprineli sveopštem zagađenju pa svi zajedno možemo doprineti i sveopštoj promeni u pozitivnom smislu. Postoje alternative, proizvodi koji nisu toliko štetni, postoje i recepti za “home made” omekšivače,  a , na kraju krajeva, ništa posebno ne fali ni vešu opranom bez njih.

Objavljeno dana Ostavite komentar

Zašto koristiti deterdžente bez fosfata

CVETANJE VODE – ŠTA MOŽEMO

Kako svi pomalo doprinosimo uništavanju voda na Zemlji i kako da popravimo stvari

Bez vode nema života. Uništena i zagađena voda je ubijen život na planeti. Kada čovek upropasti taj 1% pitke vode na planeti (oko 2% je polarni led) neće biti potreban ni Treći svetski rat, ni udar meteora, niti invazija vanzemaljaca da svi kolektivno nestanemo.

Čuli ste za fenomen „Cvetanje vode“, nekada jako redak a danas toliko čest. Radi se o prenamnoženju algi usled zagađivanja vode naročito nitratima i fosfatima. Osim što „potroše“ toliko kiseonika iz vode da izazovu uginuće riba i drugih vodenih organizama, većina tih algi ispušta opasne toksine. Cijanobakterije npr, toksinima izazivaju kod životinja i ljudi: trovanje jetre, unutrašnja krvarenja, plućni edem, probleme nervnog sistema, itd..Pre par godina (2013. godine) došlo do velikog cvetanja modrozelenih algi (cijanobakterija) u jezeru – akumulaciji Vrutci, kraj Užica i grad  je danima bio bez upotrebljive vode jer je bila zatrovana. Zaječar, Vranje, Leskovac, Kragujevac, samo su neki od gradova koji se snabdevaju vodom iz akumulacija i  koji bi mogli da se suoče sa sličnim problemom.

Odakle ti fosfati i nitrati u vodi? Neprečišćena otpadna voda iz industrijskih postrojenja, sa farmi, preterana upotreba đubriva u poljoprivredi i neverovatne količine neprerađene otpadne komunalne vode iz naseljenih mesta.

Znate li da naš glavni grad – Beograd, svu svoju kanalizaciju, bez ikakvog tretmana, ispušta kroz 20 izliva direktno u Savu i Dunav?

Evropski unija je u poslednjih deset godina donela niz mera sa ciljem da se se sa EU tržišta uklone deterdženti koji sadrže visoke koncentracije fosfata. Ide se ka potpunoj zabrani fosfata u sredstvima za pranje posuđa i rublja, kako  bi se umanjilo bujanje algi evropskim vodama.

Fosfati iz deterdženata jedan su od glavnih uzroka eutrofizacije („cvetanje vode“) Crnog i Baltičkog mora, delova Dunava, i mnogih jezera. Zabrana fosfata u deterdžentima se pokazala kao najjeftinija mera smanjenja eutrofizacije.

Svaki kilogram fosfora koji dospe u vodeni ekosistem može da proizvede do 500 kilograma algi. Uobičajeni deterdženti sadrže i 30-40% fosfata pa razmislite svaki put kada sipate takav prašak u svoju mašinu za veš kakve posledice to ima.

Šta može svako od nas da učini?

Za početak KUPUJTE DETERŽENTE BEZ FOSFATA!

 

 

Objavljeno dana Ostavite komentar

Ekološka sredstva za čišćenje u školama, vrtićima, igraonicama, zdravstvenim ustavama…

Da li razmišljamo o tome kakva se sredstva koriste za održavanje higijene u prostorima u kojima naša deca provode vreme kada su van kuće?
Uobičajena sredstva koja se koriste u školama, vrtićima, zdravstvenim ustanovama, igraonicama i sl, sadrže štetne i toksične materije koje se, nakon čišćenja zadržavaju na tretiranim površinama i nakon nekog vremena dospevaju u organizam preko kože ili pluća. Zbog udisanja čestica prašine ili isparenja koja sadrže mikro čestice hemijskih sredstava za čišćenje, organizam je primoran da ih izluči ili, ako je zagađenje preveliko, deponuje u svojim tkivima. Da li nam je to potrebno? Ima li boljih rešenja?
Postoje 100% ekološka sredstva za dezinfekciju i čišćenje i njihova cena nije značajno različita od konvencionalnih
Zbog čega ih ne koristiti?

Neke škole uvode “eko frendli” proizvode za čišćenje kako bi pomogle đacima koji pate od alergija.

Preporučite SYNERGETIC Univerzalni bio preparat za čišćenje OPTIMA 5 L 100% EKO PROIZVOD

https://www.tinka-eko.rs/univerzalna-sredstva-za-ciscenje/synergetic-univ…

https://greenandcleanmom.org/charter-school-switches-eco-friendly-cleane.