Objavljeno dana Ostavite komentar

AUTOIMUNE BOLESTI I KUĆNA HEMIJA

Broj ljudi koji oboli od neke od autoimunih bolesti svake godine raste. Od 80-tih godina prošlog veka do danas  taj rast je jako ubrzan.

Nauka smatra da su genetski faktor, kao i izloženost određenim faktorima životne sredine osnovni činioci rizika. Poslednjih godina, istraživanja sve više ističu ulogu životne sredine s obzirom da je njena sve dramatičnija i brža promena u korelaciji sa sve većom stopom oboljevanja dok je za genetske promene potreban duži vremenski period.

Mnoge hemikalije, patogeni, neki sastojci hrane, koji svakodnevno dospevaju u organizam čoveka , predstavljaju okidač za upalne procese i produkciju antitela koji su u vezi sa kliničkim manifestacijama autoimunih bolesti.

Na primer – Hašimotov sindrom, Bazedovljeva bolest, dijabetis tipa A, čak i gojaznost, povezani su sa izloženošću organizma supstancama koje ometaju rad endokrinog sistema a nazivaju se „endokrini disruptori“

U njih spadaju:

Ftalati koji se nalaze u losionima, plastičnim predmetima, veštačkim mirisima, lakovima za nokte,.

Bisfenol A – u plastičnim bocama, cevima,igračkama,..

..,dioksini, pesticidi, usporivači gorenja, teški metali,..

Fluor (koji se nekada koristio u terapiji hipertireodizma jer smanjuje produkciju hormona štitne žlezde) a danas se njime tretira voda za piće.

Perhloretilen koji se nalazi u sredstvima za odmašćivanje, uklanjanje mrlja, čišćenje mebla i tepiha, poliranje cipela, suvo pranje veša je toksičan za mozak, jetru, bubrege i povećava rizik od raka

Triklosan – sastojak antibakterijskih sapuna, najpre korišćen kao pesticid je takođe endokrini disruptor Stručnjaci ne savetuju dezinfikovanje prostora u kome se živi osim u slučajevima zaraze jer je krajnji rezultat narušavanje naše mikroflore što štetno deluje na imunitet a utiče i na nastanak otpornih sojeva bakterija. Isto važi i za kvaternarna amonijumova jedinjenja koja se nalaze u omekšivačima.

U dvadesetogodišnjem istraživanju koje je sprovedeno u Norveškoj (Univerzitet u Bergenu), u kome je učestvovalo više od 6000 osoba, utvrđeno je da je povećano izlaganje hemikalijama iz sredstava za čišćenje jednako pogubno za pluća koliko i konzumiranje kutije cigareta dnevno. Profesionalne čistačice i domaćice su posebno ugrožene.

Imajući u vidu sve rizike koje nosi „kućna hemija“, sve više potrošača se okreće neškodljivoj, ekološkoj alternativi.

Osim zdrave ishrane, fizičke aktivnosti, izbegavanje toksičnih materija je jedna od najvažnijih stvari koje možemo učiniti za svoje zdravlje.

https://www.invivoclinical.co.uk/invivo-education/articles/autoimmune-disease–a-modern-epidemic
https://www.hindawi.com/journals/ad/2014/437231/
http://www.slweb.org/galletti.html
Objavljeno dana Ostavite komentar

PLASTIČNO DOBA

Plastika je svuda oko nas i svi je koristimo.Oko 8% svetske proizvodnje nafte se koristi za proizvodnju plastike. 50% plastičnih predmeta je za jednokratnu upotrebu. Od sirove nafte koja se konvertuje u polietilen i dalje prerađuje, na kraju se dobijaju plastični peleti, tj granule koje su osnova za proizvodnju svih plastičnih predmeta.

Komponente kao što su ftalati i bisfenol A koje poboljšavaju svojstva plastike dokazano ometaju rad hormona kako čoveka, tako i životinja utičući na reproduktivnu sposobnost, hormonalni status, čak i gene.

Nažalost, plastika je svuda jer se koristi kao materijal za izradu tekstila, predmeta za svakodnevnu upotrebu, ambalaže, automobila kao i drugih vrsta vozila, enterijera, podnih obloga, građeviskih materijala, medicinskih pomagala, električnih uređaja, mobilnih telefona, kompjutera, raznih drugih aparata i prateće opreme.. Zahvaljujući upotrebi PVC vodovodnih cevi, ftalati se nalaze i u vodi iz vodovoda.

Oko 18 100 000 tona plastike se proizvede svake godine. Deo otpada završava na deponijama ili se reciklira ali veliki deo na kraju dospeva u okeane. Pod uticajem sredine, veći deo plastike se razara na sitnije delove – mikro plastiku koja nije biorazgradiva. Morske životinje, posebno ribe i kornjače masovno ugibaju jer komadiće plastike pomešaju sa hranom. Danas ima vise komadića mikro plastike u okeanima nego planktona. U 2015. godini taj odnos je na nekim mestima bio i 100:1 (u korist plastike). Ali, to nije sve

Toksične supstance – ftalati i bisfenol A se vremenom oslobađaju iz plastike, a, kao hemijski aktivna, ona takođe u sebe može apsorbovati i pesticide, usporivače gorenja, dioksine tako da voda u koju dospeva plastika postaje i hemijski zagađena. Fenomen pojave dvopolnosti (hermafroditizama) kod riba koje žive u jako zagađenim vodama, nastaje upravo zbog uticaja pomenutih supstanci. S obzirom da su ribe samo deo lanca ishrane a da se ovi otrovi talože u masnom tkivu, pogodite gde na kraju dospevaju? Čovek je na vrhu lanca ishrane.

Tragovi ftalata i bisfenola A se nalaze u ljudskom krvotoku. Utiču na imuni sistem, srce i krvne sudove a mogu izazvati i kancer. Najveći uticaj se ispoljava na enokrinom sistemu. Opadanje reproduktivne sposobnosti poslednjih decenija posebno je izraženo u Evopi i SAD. Prosečan broj spermatozoida kod muškaraca je opao 53% za poslednjih 50 godina. Oštećenje DNK je posledica čije razmere će se tek utvrditi. Bolesti štitne žlezde, dijabetis, čak i depresija i prerani pubertet, prema raznim istraživanjima, imaju veze sa povećanim koncentracijama ovih jedinjenja u organizmu.

Moramo smanjiti upotrebu plastike. Za naše dobro, za dobro naše dece i drugih bića koja dele ovu planetu sa nama.

Ne koristite plastiku za jednokratnu upotrebu. Perite ruke što češće. Filtrirajte vodu. Koristite staklene i keramičke sudove. Drvo, cigla, kamen ,.. , ima toliko lepših i trajnijih materijala.

Zamenite, ako ništa drugo, plastične sudove i predmete, silikonskim. Silikon je mnogo trajniji i otporniji materijal od plastike a nema otrovnih supstanci u sebi. Barem ne koliko je do sada poznato. Razlaže se na vodu, ugljen dioksid i amorfni silikon (baza je silicijum). Da biste odabrali kvalitetan predmet od čistog silikona, malo ga uštinite i uvrnite. Ako se pojavi beličasti trag, znači da u sebi ima neka punila koja nisu baš neškodljiva, dakle nije čist silikon.

Birajte plastiku koja se može reciklirati. Izbegavajte onu sa oznakama 1,3,6 i 7.

Ako već koristite, birajte one sa oznakama 2, 4 i 5, ili s oznakom HDP, HDPE, LDPE, PP. i NIKADA ne zagrevajte hranu u plastičnim sudovima (mikrotalasne). Bisfenol A (BPA) se posebno oslobađa prilikom grejanja plastike. Imajte to u vidu kada (ako) kupujete flaširanu vodu leti.

Fiskalni računi (termalni papir) je jako zagađen bisfenolom A,…

Da sumiramo – Plastiku teško možemo izbeći ali možemo biti oprezniji prilikom upotrebe.

Potrudimo se da „Plastično doba“ što pre ustupi mesto nekom lepšem dobu.