Posted on Ostavite komentar

AUTOIMUNE BOLESTI I KUĆNA HEMIJA

Broj ljudi koji oboli od neke od autoimunih bolesti svake godine raste. Od 80-tih godina prošlog veka do danas  taj rast je jako ubrzan.

Nauka smatra da su genetski faktor, kao i izloženost određenim faktorima životne sredine osnovni činioci rizika. Poslednjih godina, istraživanja sve više ističu ulogu životne sredine s obzirom da je njena sve dramatičnija i brža promena u korelaciji sa sve većom stopom oboljevanja dok je za genetske promene potreban duži vremenski period.

Mnoge hemikalije, patogeni, neki sastojci hrane, koji svakodnevno dospevaju u organizam čoveka , predstavljaju okidač za upalne procese i produkciju antitela koji su u vezi sa kliničkim manifestacijama autoimunih bolesti.

Na primer – Hašimotov sindrom, Bazedovljeva bolest, dijabetis tipa A, čak i gojaznost, povezani su sa izloženošću organizma supstancama koje ometaju rad endokrinog sistema a nazivaju se „endokrini disruptori“

U njih spadaju:

Ftalati koji se nalaze u losionima, plastičnim predmetima, veštačkim mirisima, lakovima za nokte,.

Bisfenol A – u plastičnim bocama, cevima,igračkama,..

..,dioksini, pesticidi, usporivači gorenja, teški metali,..

Fluor (koji se nekada koristio u terapiji hipertireodizma jer smanjuje produkciju hormona štitne žlezde) a danas se njime tretira voda za piće.

Perhloretilen koji se nalazi u sredstvima za odmašćivanje, uklanjanje mrlja, čišćenje mebla i tepiha, poliranje cipela, suvo pranje veša je toksičan za mozak, jetru, bubrege i povećava rizik od raka

Triklosan – sastojak antibakterijskih sapuna, najpre korišćen kao pesticid je takođe endokrini disruptor Stručnjaci ne savetuju dezinfikovanje prostora u kome se živi osim u slučajevima zaraze jer je krajnji rezultat narušavanje naše mikroflore što štetno deluje na imunitet a utiče i na nastanak otpornih sojeva bakterija. Isto važi i za kvaternarna amonijumova jedinjenja koja se nalaze u omekšivačima.

U dvadesetogodišnjem istraživanju koje je sprovedeno u Norveškoj (Univerzitet u Bergenu), u kome je učestvovalo više od 6000 osoba, utvrđeno je da je povećano izlaganje hemikalijama iz sredstava za čišćenje jednako pogubno za pluća koliko i konzumiranje kutije cigareta dnevno. Profesionalne čistačice i domaćice su posebno ugrožene.

Imajući u vidu sve rizike koje nosi „kućna hemija“, sve više potrošača se okreće neškodljivoj, ekološkoj alternativi.

Osim zdrave ishrane, fizičke aktivnosti, izbegavanje toksičnih materija je jedna od najvažnijih stvari koje možemo učiniti za svoje zdravlje.

https://www.invivoclinical.co.uk/invivo-education/articles/autoimmune-disease–a-modern-epidemic
https://www.hindawi.com/journals/ad/2014/437231/
http://www.slweb.org/galletti.html
Posted on Ostavite komentar

PLASTIČNO DOBA

Plastika je svuda oko nas i svi je koristimo.Oko 8% svetske proizvodnje nafte se koristi za proizvodnju plastike. 50% plastičnih predmeta je za jednokratnu upotrebu. Od sirove nafte koja se konvertuje u polietilen i dalje prerađuje, na kraju se dobijaju plastični peleti, tj granule koje su osnova za proizvodnju svih plastičnih predmeta.

Komponente kao što su ftalati i bisfenol A koje poboljšavaju svojstva plastike dokazano ometaju rad hormona kako čoveka, tako i životinja utičući na reproduktivnu sposobnost, hormonalni status, čak i gene.

Nažalost, plastika je svuda jer se koristi kao materijal za izradu tekstila, predmeta za svakodnevnu upotrebu, ambalaže, automobila kao i drugih vrsta vozila, enterijera, podnih obloga, građeviskih materijala, medicinskih pomagala, električnih uređaja, mobilnih telefona, kompjutera, raznih drugih aparata i prateće opreme.. Zahvaljujući upotrebi PVC vodovodnih cevi, ftalati se nalaze i u vodi iz vodovoda.

Oko 18 100 000 tona plastike se proizvede svake godine. Deo otpada završava na deponijama ili se reciklira ali veliki deo na kraju dospeva u okeane. Pod uticajem sredine, veći deo plastike se razara na sitnije delove – mikro plastiku koja nije biorazgradiva. Morske životinje, posebno ribe i kornjače masovno ugibaju jer komadiće plastike pomešaju sa hranom. Danas ima vise komadića mikro plastike u okeanima nego planktona. U 2015. godini taj odnos je na nekim mestima bio i 100:1 (u korist plastike). Ali, to nije sve

Toksične supstance – ftalati i bisfenol A se vremenom oslobađaju iz plastike, a, kao hemijski aktivna, ona takođe u sebe može apsorbovati i pesticide, usporivače gorenja, dioksine tako da voda u koju dospeva plastika postaje i hemijski zagađena. Fenomen pojave dvopolnosti (hermafroditizama) kod riba koje žive u jako zagađenim vodama, nastaje upravo zbog uticaja pomenutih supstanci. S obzirom da su ribe samo deo lanca ishrane a da se ovi otrovi talože u masnom tkivu, pogodite gde na kraju dospevaju? Čovek je na vrhu lanca ishrane.

Tragovi ftalata i bisfenola A se nalaze u ljudskom krvotoku. Utiču na imuni sistem, srce i krvne sudove a mogu izazvati i kancer. Najveći uticaj se ispoljava na enokrinom sistemu. Opadanje reproduktivne sposobnosti poslednjih decenija posebno je izraženo u Evopi i SAD. Prosečan broj spermatozoida kod muškaraca je opao 53% za poslednjih 50 godina. Oštećenje DNK je posledica čije razmere će se tek utvrditi. Bolesti štitne žlezde, dijabetis, čak i depresija i prerani pubertet, prema raznim istraživanjima, imaju veze sa povećanim koncentracijama ovih jedinjenja u organizmu.

Moramo smanjiti upotrebu plastike. Za naše dobro, za dobro naše dece i drugih bića koja dele ovu planetu sa nama.

Ne koristite plastiku za jednokratnu upotrebu. Perite ruke što češće. Filtrirajte vodu. Koristite staklene i keramičke sudove. Drvo, cigla, kamen ,.. , ima toliko lepših i trajnijih materijala.

Zamenite, ako ništa drugo, plastične sudove i predmete, silikonskim. Silikon je mnogo trajniji i otporniji materijal od plastike a nema otrovnih supstanci u sebi. Barem ne koliko je do sada poznato. Razlaže se na vodu, ugljen dioksid i amorfni silikon (baza je silicijum). Da biste odabrali kvalitetan predmet od čistog silikona, malo ga uštinite i uvrnite. Ako se pojavi beličasti trag, znači da u sebi ima neka punila koja nisu baš neškodljiva, dakle nije čist silikon.

Birajte plastiku koja se može reciklirati. Izbegavajte onu sa oznakama 1,3,6 i 7.

Ako već koristite, birajte one sa oznakama 2, 4 i 5, ili s oznakom HDP, HDPE, LDPE, PP. i NIKADA ne zagrevajte hranu u plastičnim sudovima (mikrotalasne). Bisfenol A (BPA) se posebno oslobađa prilikom grejanja plastike. Imajte to u vidu kada (ako) kupujete flaširanu vodu leti.

Fiskalni računi (termalni papir) je jako zagađen bisfenolom A,…

Da sumiramo – Plastiku teško možemo izbeći ali možemo biti oprezniji prilikom upotrebe.

Potrudimo se da „Plastično doba“ što pre ustupi mesto nekom lepšem dobu.

Posted on Ostavite komentar

Čega sve ima u pasti za zube

Paste za zube koristimo svakodnevno, po više puta i to je higijenska navika koju stičemo u najranijem uzrastu. Mnogi od nas ne znaju šta sve paste sadrže i šta je to što im daje kvalitetniji ili manje kvalitetan učinak.

Osnova svake paste za zube je abrazivno sredstvo i to su najčešće magnezijum karbonat, kalcijum karbonat, hidratizovani aluminijum oksid i fosfatne soli.

Tome se dodaju sredstva koja sprečavaju sušenje – glicerol, sorbitol ili nešto drugo pa sredstva koja daju ujednačenu teksturu i homogeni izgled (morske trave, sintetičke celuloze ili mineralni koloidi. Fluor je sastojak koji ima ulogu da zubnu gleđ učini otpornijom na propadanje i jača zube utičući na remineralizaciju, aroma (najčešće saharin) i deterdžent tj ono što čini pastu penušavom a to je npr natrijum lauril sarkozinat.

Poslednjih godina je sve više protivnika fluora u pastama za zube jer su se pojavili rezultati istraživanja koji pokazuju da je štetan za zdravlje, naročito kada je koncentracija u proizvodu viša od dozvoljenih 0,15 posto tj. 1450 ppm-a (parts per million). “Pastu ne treba gutati” piše na pakovanju i obično se pitamo ko bi tako nešto uradio. Deca su ta koja vrlo često progutaju pastu. Previše fluora može izazvati teška oštećenja zuba, kostiju i nervnog sistema, a kod dece može omesti biološki razvoj.

Paste za izbeljivanje mogu sadržati sodu bikarbonu koja je blago abrazivna i koja se veže na površinske mrlje zuba, ali i  jače hemikalije. Ako se koriste duže vreme, te visoko abrazivne hemikalije kao što su vodonik ili kalcijum peroksid mogu istrošiti zubnu gleđ i zubi vam mogu postati žući nego ikada.

Paste za osetljive zube imaju u sebi stroncijum hlorid i kalijum nitrat. Njihov je zadatak da stvore blokadu između površine zuba i unutarnjih živaca.

Pirofosfati i cinkovi citrati se stavljaju u paste čija je uloga smanjenje kamenca.

Natrijum lauril sulfat. Reč je o sredstvu koje se koristi u većini zubnih pasta. Služi kao sredstvo za vlaženje i za lakše razmazivanje paste. Problem s ovom hemikalijom je da otvara praznine u ustima što omogućuje prolazak toksina i kancerogenih supstanci.

Triklosan. Aditiv triklosan ima antibakterijsko djelovanje u zubnim pastama, no u prevelikim količinama šteti usnoj šupljini. Naime, zbog njega bakterije u zubima mogu postati otporne na antibiotike i druge lijekove i štetno djeluje na hormone.

Šećer i drugi zaslađivači. Umjesto šećera, potražite dodatke ksilitol, manitol, ekstrakt stevije i sukralozu.

Uzimajući u obzir prednosti i štete navedenih sastojaka, neki proizvođači su počeli da izbacuju pojedine, diskutabilne komponente tako da su se pojavile nove, bezbednije paste za zube, najčešće reklamirane kao “paste bez fluora”, “parabena” ili “sulfata”. Umesto saharina u njima se sada nalazi ksilitol (zaslađivač prirodnog porekla) koji povećava pH vrednost usne duplje nakon obroka i time sprečava razmnožavanje bakterija koje uzrokuju naslage i karijes kao i kitosan – obezbeđuje produženo zaštitno delovanje paste, sprečava nastanak karijesa, ima antimikrobno dejstvo kao i ekstrakti lekovitih biljaka – nane, žalfije, aloje, majčine dušice,…

Posted on Ostavite komentar

OMEKŠIVAČI – VEĆA KORIST ILI ŠTETA?

Danas retko ko ne koristi fabričke omekšivače za veš. Mekoća, lakše peglanje i lep miris, sasvim su dovoljni razlozi za njihovu upotrebu. Ipak, hajde da pogledamo i drugu stranu medalje.

Zakon propisuje postojanje „Bezbednosnih listova“, dokumenata koji sadrže detaljne podatke o opasnostima po zdravlje ljudi i životne sredine koje nosi hemikalija koja je u prometu. Na netu se mogu pronaći za skoro svaki proizvod a spisak sastojaka se nalazi i na ambalaži.

Nema nijednog omekšivača za veš koji u sastavu ne sadrži toksične komponente. Jedino doza pravi razliku između „dopuštenih“ i „nedopuštenih“. „Ekologija ne sme da sputava biznis“. Forma biva obaveštenjima ispoštovana, kao i kod cigareta „Pušenje je štetno po zdravlje“ ali – Ima li efekta?

Dakle; Kvaternerna amonijum jedinjenja čine odeću mekanom ali štete reproduktivnom i respiratormom sistemu. Tu su još (za izbegavanje) i: benzil acetat (kancerogen), alfa terpineol (štetan za nervni sistem),  kao i benzil alkohol i hloroform, isto tako i iritanti respiratornog sistema. Linalol takođe uzrokuje poremećaje nervnog sistema ,pentan uzrokuje glavobolje i mučninu, formaldehid je kancerogen,…, lista je dugačka.

Veštački mirisi u omekšivačima su priča za sebe. Osim što mogu izazvati alergije, iritaciju kože, probleme sa disajnim i reproduktivnim organima, mnogi od njih su i kancerogeni. Limonen u deterdžentu npr nema veze sa limunom ali sa alergijama i zagađenjem voda i te kako ima.

Bitno svojstvo omekšivača je da se dugo zadržavaju na tkanini – odeći, peškirima, posteljini odakle ih naša koža apsorbuje i to naročito kada se telo znoji jer su pore otvorene. Vremenom se toksini osobađaju u vazduh (to se događa i za vreme dok radi veš mašina) i završavaju u našim plućima. Kao i svi drugi otrovi, opterećuju našu jetru, i organizam koji troši dragocenu energiju kako bi ih se oslobodio. Neki se otrovi godinama talože u masnim i drugim tkivima a poneki se mogu pronaći čak i u majčinom mleku.

“Pa šta”, reći će neko , “Otrovi su svuda oko nas, takvo je vreme – sve je zagađeno”

Odgovor je da na neke stvari možemo uticati. Neke izbore mi pravimo. Svi zajedno smo, u nekoj meri, i doprineli sveopštem zagađenju pa svi zajedno možemo doprineti i sveopštoj promeni u pozitivnom smislu. Postoje alternative, proizvodi koji nisu toliko štetni, postoje i recepti za “home made” omekšivače,  a , na kraju krajeva, ništa posebno ne fali ni vešu opranom bez njih.

Posted on Ostavite komentar

Zašto koristiti deterdžente bez fosfata

CVETANJE VODE – ŠTA MOŽEMO

Kako svi pomalo doprinosimo uništavanju voda na Zemlji i kako da popravimo stvari

Bez vode nema života. Uništena i zagađena voda je ubijen život na planeti. Kada čovek upropasti taj 1% pitke vode na planeti (oko 2% je polarni led) neće biti potreban ni Treći svetski rat, ni udar meteora, niti invazija vanzemaljaca da svi kolektivno nestanemo.

Čuli ste za fenomen „Cvetanje vode“, nekada jako redak a danas toliko čest. Radi se o prenamnoženju algi usled zagađivanja vode naročito nitratima i fosfatima. Osim što „potroše“ toliko kiseonika iz vode da izazovu uginuće riba i drugih vodenih organizama, većina tih algi ispušta opasne toksine. Cijanobakterije npr, toksinima izazivaju kod životinja i ljudi: trovanje jetre, unutrašnja krvarenja, plućni edem, probleme nervnog sistema, itd..Pre par godina (2013. godine) došlo do velikog cvetanja modrozelenih algi (cijanobakterija) u jezeru – akumulaciji Vrutci, kraj Užica i grad  je danima bio bez upotrebljive vode jer je bila zatrovana. Zaječar, Vranje, Leskovac, Kragujevac, samo su neki od gradova koji se snabdevaju vodom iz akumulacija i  koji bi mogli da se suoče sa sličnim problemom.

Odakle ti fosfati i nitrati u vodi? Neprečišćena otpadna voda iz industrijskih postrojenja, sa farmi, preterana upotreba đubriva u poljoprivredi i neverovatne količine neprerađene otpadne komunalne vode iz naseljenih mesta.

Znate li da naš glavni grad – Beograd, svu svoju kanalizaciju, bez ikakvog tretmana, ispušta kroz 20 izliva direktno u Savu i Dunav?

Evropski unija je u poslednjih deset godina donela niz mera sa ciljem da se se sa EU tržišta uklone deterdženti koji sadrže visoke koncentracije fosfata. Ide se ka potpunoj zabrani fosfata u sredstvima za pranje posuđa i rublja, kako  bi se umanjilo bujanje algi evropskim vodama.

Fosfati iz deterdženata jedan su od glavnih uzroka eutrofizacije („cvetanje vode“) Crnog i Baltičkog mora, delova Dunava, i mnogih jezera. Zabrana fosfata u deterdžentima se pokazala kao najjeftinija mera smanjenja eutrofizacije.

Svaki kilogram fosfora koji dospe u vodeni ekosistem može da proizvede do 500 kilograma algi. Uobičajeni deterdženti sadrže i 30-40% fosfata pa razmislite svaki put kada sipate takav prašak u svoju mašinu za veš kakve posledice to ima.

Šta može svako od nas da učini?

Za početak KUPUJTE DETERŽENTE BEZ FOSFATA!

 

 

Posted on Ostavite komentar

Ekološka sredstva za čišćenje u školama, vrtićima, igraonicama, zdravstvenim ustavama…

Da li razmišljamo o tome kakva se sredstva koriste za održavanje higijene u prostorima u kojima naša deca provode vreme kada su van kuće?
Uobičajena sredstva koja se koriste u školama, vrtićima, zdravstvenim ustanovama, igraonicama i sl, sadrže štetne i toksične materije koje se, nakon čišćenja zadržavaju na tretiranim površinama i nakon nekog vremena dospevaju u organizam preko kože ili pluća. Zbog udisanja čestica prašine ili isparenja koja sadrže mikro čestice hemijskih sredstava za čišćenje, organizam je primoran da ih izluči ili, ako je zagađenje preveliko, deponuje u svojim tkivima. Da li nam je to potrebno? Ima li boljih rešenja?
Postoje 100% ekološka sredstva za dezinfekciju i čišćenje i njihova cena nije značajno različita od konvencionalnih
Zbog čega ih ne koristiti?

Neke škole uvode “eko frendli” proizvode za čišćenje kako bi pomogle đacima koji pate od alergija.

Preporučite SYNERGETIC Univerzalni bio preparat za čišćenje OPTIMA 5 L 100% EKO PROIZVOD

https://www.tinka-eko.rs/univerzalna-sredstva-za-ciscenje/synergetic-univ…

https://greenandcleanmom.org/charter-school-switches-eco-friendly-cleane.

Posted on Ostavite komentar

Eko brendovi – SYNERGETIC

Ideja o proizvodnji ekoloških sredstava za higijenu doma rodila se kod Alekseja Zjuzina (današnjeg vlasnika kompanije “Synergetic”), 2011. godine, nakon rođenja deteta u njegovoj porodici. „Želeo sam da ga zaštitim od štetnog uticaja hemije“, govori Aleksej, „ali sam bio suočen sa činjenicom da je tržište preplavljeno stranim, preskupim proizvodima, a da su domaći neodgovarajućeg kvaliteta (u smislu uticaja na zdravlje i životnu sredinu). Tako je lična želja bila pokretač ideje za stvaranjem brenda proizvoda za čišćenje sa prefiksom „eko“.

Već u leto 2012. godine, Aleksej se, zajedno sa partnerima posvetio razvoju i proizvodnji „Synergetic“ proizvoda. Saradnjom sa vodećim kompanijama u hemijskoj industriji koje poseduju iskustvo i visoke tehnologije kao što su  „Basf“, „Hansa“, „Sasol“ i „AkzoNobel“, razvijena je linija proizvoda koja zadovoljava sve kriterijume u sferi ekologije. „Synergetic“ je razvio svoje formacije koje sadrže oko 50 surfaktanata (PAV) koji se baziraju na sirovinama biljnog porekla i apsolutno su netoksični. Već 2013. ovi su se proizvodi našli na policama radnji i, bez ikakve reklame, postali su za kratko vreme, zahvaljujući , pre svega kvalitetu i pristupačnim cenama, najtraženija ruska marka „eko sredstava za higijenu doma“.

Vrhunska tehnologija, poštovanje najviših ekoloških standarda i pre svega načelo zdrastvene bezbednosti su ono što je zaštitni znak kompanije „Synergetic“.

Posted on Ostavite komentar

BUDUĆNOST

Budućnost je tema koja ljude zanima od pamtiveka. Nauka, politika, svet umetnosti, biznisa, obični ljudi, svi se bave “predviđanjem” budućnosti na svoj način.

Dva glavna trenda nude i dve prilično različite verzije budućnosti.

Jedan je “Tehnokratija“, put kojim uveliko koračamo koji nas vodi u budućnost “pametnih” zgrada, “bio-robota”, superkomjutera, genetskog inženjeringa, čistih tehnologija, vrhunskih dostignuća medicine, farmacije, tehnike. Naravno, za one koji će to moći da priušte. Veći deo čovečanstva će se verovatno gurati u prenatrpanim mega-gradovima, konzumirati jeftinu gmo hranu, udisati zagađen vazduh, piti vodu lošeg kvaliteta, koristiti po zdravlje štetne materijale,.. Slobodno vreme će provoditi u virtuelnoj stvarnosti koju nudi industrija zabave, a , s vremena na vreme, će se suočavati sa epidemijama novih i starih “povampirenih” bolesti, sa ekstremnim vremenskim uslovima, terorističkim napadima, prirodnim i veštačkim katastrofama. Većine biljnih i životinjskih vrsta neće više biti ali ljude to verovatno neće ni interesovati jer će biti otuđeni, kako jedni od drugih, tako i od životne sredine.

Druga verzija budućnosti je “Povratak prirodi i obnova sela“. Ovo je put koji utiru današnje “eko zajednice” i slična naselja i oni koji promovišu život na selu. Akcenat neće biti na razvoju tehnologije već celovitom razvoju čoveka i ponovnom uspostavljanju veze sa prirodom. Ljudi će sve više pronalaziti zadovoljstvo u uzgajanju vlastite hrane, boravku na vazduhu, korišćenju prirodnih materijala, zanatstvu i kreativnim aktivnostima. Škole će kod dece razvijati solidarnost, kreativnost, kritičko mišljenje,..Medicina će biti “holistička”, nauka u službi čoveka a ne profita. Ljudi će napuštati gradove i živeti u naseljima gde će biti u kontaktu sa prirodom a sami gradovi će postati manje “zagušeni” i prijatniji za život. Ljudi će biti zdraviji i inteligentiji, negovaće se porodične vrednosti i tradicija, zajedništvo, humanost, zajednički rad.

Kakva budućnost nas čeka zavisi od puta kojom koračamo danas. “Svako je kovač svoje sreće”, kaže poslovica. Stvaranje budućnosti je projekat u kome svi učestvujemo

Posted on Ostavite komentar

PRIRODNI ILI SINTETIČKI DEZODORANS?

Današnji dezodoransi razvili su se od parfema koji su do kraja XIX veka koristili prirodne sirovine u svojim recepturama. Masovna proizvodnja i konkurencija, uslovile su početak korišćenja jeftinijih supstituta kakvi su veštački mirisi, korišćenje raznih dodataka za produženje roka trajanja proizvoda, antimikrobne komponente, kao i dodataka čija je funkcija da obezbede što efikasnije delovanje dezodoransa. Poslednjih decenija su se pojavili i antiperspiranti kao „čudesno rešenje za znojenje“. Njihova glavna odlika je da koži ne dozvoljava da se znoji tako što zapušava pore tj znojne kanale. Pri tome, prirodni fiziološki proces kojim se telo hladi i oslobađa toksina, biva poremećen. Paraben, sastojak mnogih kozmetičkih proizvoda (na dobrom putu da bude zabranjen), na listi je potencijalno kancerogenih materija, remeti rad hormona, kao i triklosan koji je takođe „endokrini disruptor“ a trudnicama se preporučuje da ga izbegavaju. Ostali sastojci antiperspiranata kao što su soli aluminijuma  zatvaraju kanale znojnih žlezda što često rezultira pojavom takozvanih „kvrga“ u predelu pazuha, naročito leti, kada se intenzivno koristi. Konzervansi koji se nalaze u sintetičkim dezodorasima i antiperspirantima bivaju kroz kožu apsorbovani i deponovani u tkivu dojki. Aluminijum, uopšte, predstavlja element koji raznim putevima dospeva u organizam čoveka gde se zadržava, između ostalog, i u mozgu i neka istraživanja a povezuju sa senilnošću i Alchajmerovom bolešću. Priča o sastojcima sredstava koje koristimo da bismo uklonili nepoželjne telesne mirise zvuči kao horor jer smo skloni da pojmove kao što su “rizik” i “mogućnost” prihvatimo kao “sasvim sigurno” ili “izvesno”.Tekst nije pisan sa namerom da zaplaši već da navede na razmišljanje o tome da možda postoje i bezazlenije alternative.

Svest o rizicima koje upotreba (naročito neumerena) ovih kozmetičkih sredstava ima na zdravlje, navela je neke proizvođače da počnu da izbacuju iz sastava svojih proizvoda neke diskutabilne sastojke pa su se pojavile „ekološke linije“ i „ekološki proizvodi“ među svetski poznatim brendovima.

Naravno, mali kozmetičke radionice u kojima se dobar deo proizvodnje obavlja ručno, mnogo brže su se prilagodile novom zahtevu tržišta, zahtevu za zdravstveno bezbednijim proizvodima pa danas možete naći u prodaji prirodne dezodoranse koji u svom sastavu imaju 100% biljne i mineralne sirovine a miris im daju prirodna, etarska ulja koja se tradicionalno prave od aromatičnih biljaka od kojih je skoro svaka lekovita  (lavanda, jasmin, ruža, smilje, vanila, kokos, eukaliptus, ruzmarin, ilon-ilon, izbor je bezgraničan)

U PITANJU JE SAMO PROMENA NAVIKE.  RAZMISLITE MALO O ZDRAVLJU PRE NEGO ODABERETE DEZODORANS

Pođimo samo od jednostavne logike kada upotrebljavamo neko hemijsko sredstvo. Sve što naše telo ne može da konzumira (nije hrana) ono mora da izbaci ili deponuje u sebi (koža, pluća, jetra, masno tkivo, limfa). U svakom slučaju mu stvaramo nepotreban posao i oduzimamo energiju za neke mnogo bitnije i lepše procese koje bi trebalo da se obavljaju u njemu.

Posted on Ostavite komentar

DA LI PERETE NOVU ODEĆU PRE NOŠENJA?

Većina ljudi, nakon kupovine odeće, jedva čeka da je obuče pa to odmah i uradi. Ako imate istu naviku, ne bi bilo loše da saznate neke detalje…

Ostaci raznih otrova koji se koriste u tekstilnoj industriji. Sve je u redu dok se poštuju norme koje regulišu dozvoljene nivoe istih u materijalu. Pogodićete – tekstil koji dolazi iz nekih zemalja Azije ne podleže strogim ispitivanjima jer je osnovno načelo proizvodnje da bude jeftin a naša mala zemlja odavno nema kapacitete (a možda su i neki interesi u pitanju) da detaljnije ispituje robu koja se uvozi.

FORMALDEHID Fabrički izrađena odeća se tretira formaldehidom (da, to je ono sredstvo za dezinfekciju) da bi se sprečila pojava buđi prilikom transporta i za vreme stajanja robe u magacinu kao i radi sprečavanja gužvanja. Šta fali formaldehidu? Pa, malo je kancerogen.

NFE je( nonilfenol ehtoksilat) služi kao deterdžent i fiksator boje u završnoj obradi tekstila. Ova supstanca je „stavljena na tapet“ u aferi koju je pokrenuo Grinpis pre par godina, gde je ispitivana garderoba velikih svetskih brendova poput : Najka, Adidasa, Benetona, Levisa, Zare,… NFE remeti rad reproduktivnog sistema (oponaša estrogen) i značajno zagađuje vodene tokove. „Epidemija“ neplodnosti u razvijenim zemljama? Baš čudno – pored tolikih endokrinik disruptora. NFE ima skoro sva nova odeće – od svetski poznatih marki do kineske (neka manje, neka više).

PFC (perfluorinat) se nalazi u odeći koja se ne gužva i takođe se smatra kancerogenom supstancom koja ima kumulativni efekat (deponuje u tkivima tokom vremena)

DIOKSINI se nalaze u pamučnoj odeći kao posledica korišćenja hlora kao izbeljivača, nekih boja, ili sredstava za čuvanje pamuka prilikom transporta. Akumuliraju se u telu i izazivaju reproduktivne i razvojne probleme, ometaju hormone i štete imunom sistemu.

… lista je dugačka, pa da skratimo

I ŠTA SAD?

1. Trebalo bi da prekinemo sa praksom navlačenja nove odeće odmah po kupovini. Dakle, prvo pranje.

2. Ne kupovati stvari koje se ne peglaju i ne gužvaju i zaboravite na materijale: rajon, najlon, poliester, akril, acetat i triacetate

3. Vodite računa čime perete veš a naročito koje omekšivače koristite jer ostaju na odeći i u celodnevnom kontaktu sa kožom na kraju se nađu u vašem organizmu a da li vam je to potrebno? TINKA EKO ima širok izbor, pa izvolite

4. Kupujte odeću od bio ili organskog pamuka i dr. prirodnih materijala, ako vam džep dopušta ili potražite oznake sertifikata kao što je Oeko-tex Standard 100 npr.Funkcija ovog sistema je da osigura da proizvodi ne sadrže štetne ili zabranjene supstance u koncentraciji opasnoj za ljude (pesticide, hlorofenol, formaldehid, alergene materije za bojenje, zabranjene azotne materije za bojenje i čestice teških metala). Ima naših proizvođača (Ariljci, Piroćanac,..) koji ga imaju pa im dajte prednost kada kupujete.