Posted on Ostavite komentar

OMEKŠIVAČI – VEĆA KORIST ILI ŠTETA?

Danas retko ko ne koristi fabričke omekšivače za veš. Mekoća, lakše peglanje i lep miris, sasvim su dovoljni razlozi za njihovu upotrebu. Ipak, hajde da pogledamo i drugu stranu medalje.

Zakon propisuje postojanje „Bezbednosnih listova“, dokumenata koji sadrže detaljne podatke o opasnostima po zdravlje ljudi i životne sredine koje nosi hemikalija koja je u prometu. Na netu se mogu pronaći za skoro svaki proizvod a spisak sastojaka se nalazi i na ambalaži.

Nema nijednog omekšivača za veš koji u sastavu ne sadrži toksične komponente. Jedino doza pravi razliku između „dopuštenih“ i „nedopuštenih“. „Ekologija ne sme da sputava biznis“. Forma biva obaveštenjima ispoštovana, kao i kod cigareta „Pušenje je štetno po zdravlje“ ali – Ima li efekta?

Dakle; Kvaternerna amonijum jedinjenja čine odeću mekanom ali štete reproduktivnom i respiratormom sistemu. Tu su još (za izbegavanje) i: benzil acetat (kancerogen), alfa terpineol (štetan za nervni sistem),  kao i benzil alkohol i hloroform, isto tako i iritanti respiratornog sistema. Linalol takođe uzrokuje poremećaje nervnog sistema ,pentan uzrokuje glavobolje i mučninu, formaldehid je kancerogen,…, lista je dugačka.

Veštački mirisi u omekšivačima su priča za sebe. Osim što mogu izazvati alergije, iritaciju kože, probleme sa disajnim i reproduktivnim organima, mnogi od njih su i kancerogeni. Limonen u deterdžentu npr nema veze sa limunom ali sa alergijama i zagađenjem voda i te kako ima.

Bitno svojstvo omekšivača je da se dugo zadržavaju na tkanini – odeći, peškirima, posteljini odakle ih naša koža apsorbuje i to naročito kada se telo znoji jer su pore otvorene. Vremenom se toksini osobađaju u vazduh (to se događa i za vreme dok radi veš mašina) i završavaju u našim plućima. Kao i svi drugi otrovi, opterećuju našu jetru, i organizam koji troši dragocenu energiju kako bi ih se oslobodio. Neki se otrovi godinama talože u masnim i drugim tkivima a poneki se mogu pronaći čak i u majčinom mleku.

“Pa šta”, reći će neko , “Otrovi su svuda oko nas, takvo je vreme – sve je zagađeno”

Odgovor je da na neke stvari možemo uticati. Neke izbore mi pravimo. Svi zajedno smo, u nekoj meri, i doprineli sveopštem zagađenju pa svi zajedno možemo doprineti i sveopštoj promeni u pozitivnom smislu. Postoje alternative, proizvodi koji nisu toliko štetni, postoje i recepti za “home made” omekšivače,  a , na kraju krajeva, ništa posebno ne fali ni vešu opranom bez njih.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *