Objavljeno dana Ostavite komentar

PRIRODNI ILI SINTETIČKI DEZODORANS?

Današnji dezodoransi razvili su se od parfema koji su do kraja XIX veka koristili prirodne sirovine u svojim recepturama. Masovna proizvodnja i konkurencija, uslovile su početak korišćenja jeftinijih supstituta kakvi su veštački mirisi, korišćenje raznih dodataka za produženje roka trajanja proizvoda, antimikrobne komponente, kao i dodataka čija je funkcija da obezbede što efikasnije delovanje dezodoransa. Poslednjih decenija su se pojavili i antiperspiranti kao „čudesno rešenje za znojenje“. Njihova glavna odlika je da koži ne dozvoljava da se znoji tako što zapušava pore tj znojne kanale. Pri tome, prirodni fiziološki proces kojim se telo hladi i oslobađa toksina, biva poremećen. Paraben, sastojak mnogih kozmetičkih proizvoda (na dobrom putu da bude zabranjen), na listi je potencijalno kancerogenih materija, remeti rad hormona, kao i triklosan koji je takođe „endokrini disruptor“ a trudnicama se preporučuje da ga izbegavaju. Ostali sastojci antiperspiranata kao što su soli aluminijuma  zatvaraju kanale znojnih žlezda što često rezultira pojavom takozvanih „kvrga“ u predelu pazuha, naročito leti, kada se intenzivno koristi. Konzervansi koji se nalaze u sintetičkim dezodorasima i antiperspirantima bivaju kroz kožu apsorbovani i deponovani u tkivu dojki. Aluminijum, uopšte, predstavlja element koji raznim putevima dospeva u organizam čoveka gde se zadržava, između ostalog, i u mozgu i neka istraživanja a povezuju sa senilnošću i Alchajmerovom bolešću. Priča o sastojcima sredstava koje koristimo da bismo uklonili nepoželjne telesne mirise zvuči kao horor jer smo skloni da pojmove kao što su “rizik” i “mogućnost” prihvatimo kao “sasvim sigurno” ili “izvesno”.Tekst nije pisan sa namerom da zaplaši već da navede na razmišljanje o tome da možda postoje i bezazlenije alternative.

Svest o rizicima koje upotreba (naročito neumerena) ovih kozmetičkih sredstava ima na zdravlje, navela je neke proizvođače da počnu da izbacuju iz sastava svojih proizvoda neke diskutabilne sastojke pa su se pojavile „ekološke linije“ i „ekološki proizvodi“ među svetski poznatim brendovima.

Naravno, mali kozmetičke radionice u kojima se dobar deo proizvodnje obavlja ručno, mnogo brže su se prilagodile novom zahtevu tržišta, zahtevu za zdravstveno bezbednijim proizvodima pa danas možete naći u prodaji prirodne dezodoranse koji u svom sastavu imaju 100% biljne i mineralne sirovine a miris im daju prirodna, etarska ulja koja se tradicionalno prave od aromatičnih biljaka od kojih je skoro svaka lekovita  (lavanda, jasmin, ruža, smilje, vanila, kokos, eukaliptus, ruzmarin, ilon-ilon, izbor je bezgraničan)

U PITANJU JE SAMO PROMENA NAVIKE.  RAZMISLITE MALO O ZDRAVLJU PRE NEGO ODABERETE DEZODORANS

Pođimo samo od jednostavne logike kada upotrebljavamo neko hemijsko sredstvo. Sve što naše telo ne može da konzumira (nije hrana) ono mora da izbaci ili deponuje u sebi (koža, pluća, jetra, masno tkivo, limfa). U svakom slučaju mu stvaramo nepotreban posao i oduzimamo energiju za neke mnogo bitnije i lepše procese koje bi trebalo da se obavljaju u njemu.

Objavljeno dana Ostavite komentar

DA LI PERETE NOVU ODEĆU PRE NOŠENJA?

Većina ljudi, nakon kupovine odeće, jedva čeka da je obuče pa to odmah i uradi. Ako imate istu naviku, ne bi bilo loše da saznate neke detalje…

Ostaci raznih otrova koji se koriste u tekstilnoj industriji. Sve je u redu dok se poštuju norme koje regulišu dozvoljene nivoe istih u materijalu. Pogodićete – tekstil koji dolazi iz nekih zemalja Azije ne podleže strogim ispitivanjima jer je osnovno načelo proizvodnje da bude jeftin a naša mala zemlja odavno nema kapacitete (a možda su i neki interesi u pitanju) da detaljnije ispituje robu koja se uvozi.

FORMALDEHID Fabrički izrađena odeća se tretira formaldehidom (da, to je ono sredstvo za dezinfekciju) da bi se sprečila pojava buđi prilikom transporta i za vreme stajanja robe u magacinu kao i radi sprečavanja gužvanja. Šta fali formaldehidu? Pa, malo je kancerogen.

NFE je( nonilfenol ehtoksilat) služi kao deterdžent i fiksator boje u završnoj obradi tekstila. Ova supstanca je „stavljena na tapet“ u aferi koju je pokrenuo Grinpis pre par godina, gde je ispitivana garderoba velikih svetskih brendova poput : Najka, Adidasa, Benetona, Levisa, Zare,… NFE remeti rad reproduktivnog sistema (oponaša estrogen) i značajno zagađuje vodene tokove. „Epidemija“ neplodnosti u razvijenim zemljama? Baš čudno – pored tolikih endokrinik disruptora. NFE ima skoro sva nova odeće – od svetski poznatih marki do kineske (neka manje, neka više).

PFC (perfluorinat) se nalazi u odeći koja se ne gužva i takođe se smatra kancerogenom supstancom koja ima kumulativni efekat (deponuje u tkivima tokom vremena)

DIOKSINI se nalaze u pamučnoj odeći kao posledica korišćenja hlora kao izbeljivača, nekih boja, ili sredstava za čuvanje pamuka prilikom transporta. Akumuliraju se u telu i izazivaju reproduktivne i razvojne probleme, ometaju hormone i štete imunom sistemu.

… lista je dugačka, pa da skratimo

I ŠTA SAD?

1. Trebalo bi da prekinemo sa praksom navlačenja nove odeće odmah po kupovini. Dakle, prvo pranje.

2. Ne kupovati stvari koje se ne peglaju i ne gužvaju i zaboravite na materijale: rajon, najlon, poliester, akril, acetat i triacetate

3. Vodite računa čime perete veš a naročito koje omekšivače koristite jer ostaju na odeći i u celodnevnom kontaktu sa kožom na kraju se nađu u vašem organizmu a da li vam je to potrebno? TINKA EKO ima širok izbor, pa izvolite

4. Kupujte odeću od bio ili organskog pamuka i dr. prirodnih materijala, ako vam džep dopušta ili potražite oznake sertifikata kao što je Oeko-tex Standard 100 npr.Funkcija ovog sistema je da osigura da proizvodi ne sadrže štetne ili zabranjene supstance u koncentraciji opasnoj za ljude (pesticide, hlorofenol, formaldehid, alergene materije za bojenje, zabranjene azotne materije za bojenje i čestice teških metala). Ima naših proizvođača (Ariljci, Piroćanac,..) koji ga imaju pa im dajte prednost kada kupujete.